ODBOJKA NA DLANU

Naš odbojkaški trener Dejan Vulićević obišao planetu radeći u mnogim državama i sa puno entuzijazma deli svoje iskustvo sa trenerima iz Srbije.
Dejan Vulićević je svoju igračku karijeru gradio u Kruševcu igrajući za „Kruševac put“ skoro deset godina. Bio je član najuspešnije generacije kruševačkog tima koji je bio nadomak plasmana u Superligu kada se u istorijskoj utakmici kruševačke odbojke u baraž meču tim „Kruševac puta“ sastao sa požarevačkim Mladim Radnikom. Ta baraž serija koja se završila neuspešno po čarapane je odredila put mnogim igračima iz redova „Kruševac puta“ pa je tako i popularni Gusa rešio da se okrene trenerskom pozivu. Njegova prva trenerska stanica je bio beogradski „Partizan“ gde je pekao treneski zanat kao pomoćni trener da bi kasnije postao i prvi trener i pune tri sezone predvodio crno-bele u superligaškom društvu. Nakon početka karijere u srpskoj odbojci na poziv našeg proslavljenog trenera Branislava Mora odlazi u Kuvajt. Posle ga je put vodio u Saudijsku Arabiju, Iran, Liban, Sloveniju, Šri Lanku, Kineski Tajpeh da bi se prošle sezone vratio na kratko u srpsku odbojku u tabor Novog Pazara.
Idealno pitanje koje se nameće na početku razgovora je poređenje naše klubske odbojke tokom ovih skoro dvadeset godina od kako je počeo trenrsku karijeru do skorijeg povratka u našu odbojku?
„Mislim da je nivo odbojke u periodu kada sam radio u Partizanu i sada kada sam se vratio u velikom padu. U periodu početkom 2000-tih godina u začetku su bile školice sporta.Tada se više pažnje obraćalo na kvalitet a sada na kvantitet. Mislim da su igrači pre bili superiorniji, taktički, fizički i tehnički. Mada je sada finansijska situacija bolja i klubovi više ulažu nego ranije.“ – počinje razgovor Vulićević.
Veći deo karijere je proveo u inostranstvu. Mnogo je država promenio, susreo se sa raznim kulturama ali je u svim imao uspeha sa svojim saradnicima.
„Zahvaljujući trenerskom pozivu imao sam sreće da radim u zemljama koje sam do tada video samo na geografskoj karti. Zajedničko kod svih zemalja u kojima sam radio je što su većina ljudi koje sam upoznao kvalitetne osobe. U Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji sam upoznao šta znači kada je jedna nacija posvećena svojoj veri i kako te države obezbeđuju izvanredne uslove za rad sportistima. U Libanu su najgori uslovi za rad ali sa druge strane su jedna od najlepših država u kojima sam radio. Slovenija puno ulaže u sport i posvećeni su tome. – naglašava Vulićević.
Vulićević je radeći u Kuvajtu bio trener našem sadašnjem selektoru Slobodanu Kovaču kome je to bila poslednja igračka sezona u karijeri. Tokom te sezone je stvoreno prijateljstvo između njih dvojice koje je kasnije rezultiralo zajedničkim radom u Iranskoj nacionalnoj selekciji:
„Ja sam tokom te sezone rada sa Bobom Kovačem shvatio da imamo iste poglede na odbojku. Nakon te sezone Boba je počeo svoju trenerski karijeru ali ja sam se priključio njegovom stručnom štabu kada je počeo da radi u slekciji Irana. U Iranu reprezentacija ima svoj trening centar dok su igrači i stručni štab usredsređeni samo na svoj rad. Život u Iranu je identičan kao u Srbiji jer su oni kao narod sličan nama. Čak su im i običaji kao naši.“ – ističe Vulićević
Selekcija Irana se tokom tih sezona izdvojila kao jedna od najboljih svetskih selekcija. Do tada su beležili dobre rezultate na Azijskim prvenstvima ali su tokom rada sa srpskim stručnjacima uspeli da se uzdignu do same završnice najboljih selekcija Svetske lige.
„Tokom svog rada zajedno sa Kovačem sam video koliko je veliki profesionalac i posvećen radu. Najveći kvalitet mu je „čitanje“ protivnika i odnos koji ima sa igračima. Tu sam spoznao kakav je način rada u jednoj od najačih selekcija na svetu i kakva je to organizacija.“
Kakav su uspeh napravili dovoljno govori i jedna anegdota tokom tog perioda:
„Bilo je mnogo anegdota i lepih stvari. Kada smo tokom jednog boravka u hotelu gde smo se spremali za utakmicu ljudi sa svadbe koja je bila u istom objektu dolazili da se slikaju sa nama. Kada su čuli da smo tu svatovi su dolazili da se slikaju sa Bobom Kovačem i sa ostalim članovima reprezentacije: - prepričava nam Vulićević
Saradnja njih dvojice je nastavljena i nakon završetka perioda u Iranu. Nova stanica je bila rad u najboljoj selekiciji Slovenije:
„Posle uspešne saradnje u Iranu nastavili smo zajednički rad u Sloveniji. Tu smo kompletirali tim ljudi u koje Kovač ima beskrajno poverenje. Tu su nam se priključili Milan Simijonović i Karlo Sati. Taj rad u seleciji Slovenije je bio vrlo uspešan.“
Nakon rada u selekciji Irana i Slovenije put ga je samostalno vodio u egzotične krajeve Azijskog kontinenta gde je predvodio nacionalne selekcije Šri Lanke i Kineskog Tajpeha.
„Šri Lanka je predivna zemlja preporučio bi je svakome da je poseti. Odbojka u Šri Lanci je nacionalni sport ali kao što sam voleo da kažem u razgovoru sa njihovim ministrom sporta – „samo na papiru“. Loši su uslovi za rad ali pored toga igrači su najsvetlija tačka mog boravka i rada u toj zemlji. Kineski Tajpeh je totalno drugačiji. Izvanredni uslovi za rad i upoznavanje sa jednom novom kulturom gde sam video da se većina sveta razlikuje od njih. Mnogo su disciplinovani i posvećeni radu i ne čine ništa mimo pravila.“
Kao neko ko je radio u mnogim državama sigurno sa tolikim iskustvom može da uporedi kako mi kao zemlja sa skromnim uslovima za rad ima toliko uspeha u muškoj i ženskoj selekciji:
„To je jedan fenomen koji je teško objasniti. Mi smo generalno talentovana nacija za sportove sa loptom. Mislim da imamo sreće što igrači rano odlaze u inostranstvo pa mlađi dobijaju šansu da igraju Superligu kod nas. Ali i to sve ima svojih prednosti i mana.“ – naglašava Vulićević.
Kakva je sudbina sporta nakon ove situacije sa pandemijom?
„Ja mislim da sport neće mnogo da se promeni. Biće malo problema posle duge pauze da igrači uđu u takmičarsku formu i sigurno će biti smanjeni budžeti u većini klubova u svetu.“
Za kraj poruka našim mladim sportistima:
„Generalna poruka našim mladim sportistima da najveću pažnju usmere na obrazovanje. Što se sporta tiče – red, rad, disciplina i posvećenost. Slobodno vreme provodite u igri sa loptom a ne pored ekrana“ – završava porukom svoju priču naš odbojkaški trener Dejan Vulićević.