FUDBALSKA ROMANSA

Rođen je 26. aprila 1955. u Kruševcu. Ponikao je u mlađim kategorijama FK „Napredak“, a prvi put je debitovao sa 17 godina. Fudbalski se afirmisao u kruševačkom Napretku, u ekipi koja je izborila status prvoligaša. Za Kruševljane je na 125 prvenstvenih utakmica i postigao 11 golova.
„Lepe uspomene me vežu na period igranja za Napredak. Pogotovu pamtim moju poslednju sezonu kada smo u veoma jakoj jugoslovenskoj ligi osvojili četvrto mesto i izborili plasman u Evropu. To je kruna jedne generacije koja je počela da se stvara još 1976. godine kada smo ušli u Prvu ligu. Jesmo mi na tom putu imali i teških trenutaka jer smo već naredne sezone ispali iz lige ali naše zajedništvo, vera jedne u druge nas je održava i uspeli smo opet da se vratimo i na kraju krunišemo visokim plasmanom na tabeli i izlaskom u Evropu“ – započinje razgovor Pešić.
U tom periodu dosta je bilo priča o pojedinim utakmicama. One traju i dan danas, ko je kome trebao da ustupi bodove, koji klub je kome bio dužan i slične stvari koje se ne tiču samo fudbalskog terena. Naš proslavljeni fudbaler nije negirao da su se dešavali određeni pritisci na fudbalere ali ističe jednu njemu veoma dragu utakmicu:
„Kada pričamo o našoj utakmici u Zagrebu protiv Dinama, nama je tada trebalo bar bod na toj utakmici. Dinamo je veliki klub dok smo mi ipak klub iz malog grada i oni nisu imali nameru da nam prepuste bodove kako su pojedini najavljivali. Međutim mi smo bili vrlo motivisani na toj utakmici i lagano smo ih pobedili sa tri nula. Ta utakmica uopšte nije bila upitna da su oni nas pustili, naprotiv, i njima su trebali bodovi ali mi smo na toj utakmici bili maestralni. To mi je jedna od najdražih utakmica i pobeda u crveno-belom dresu“ – ponosno ističe Pešić.
Nakon sjajne sezone u kruševačkom timu usledio je poziv u reprezentaciju Jugoslavije za učešće na Olimpijskim igrama. San svakog sportiste je da nastupi na Olimpijskim igrama jer je po svedočenju sportista to veličanstven osećaj:
„Te sezone sam imao odličnu sezonu i usledio je poziv u reprezentaciju. Odlazak na jedno takvo takmičenje ostaje u pamćenju za ceo život. Mi smo u kvalifikacijama izbacili Italiju predvođenu braćom Barezijem i otišli na Olimpijadu. Tamo su bili svi najveći sportisti tog vremena, jedino američki sportisti zbog hladnog rata nisu učestvovali na igrama.
Mi smo prvi deo igrali u Minsku dok smo polufinale igrali u Moskvi protiv Čehoslovačke. To je bila teška utakmica i prvi naš kiks jer smo izgubili sa dva nula iako smo po mom mišljenu bili neuporedivo jači i bolji tim od njih. Ali umor je učinio svoje i nismo uspeli da se plasiramo u finale. Ipak kada sada pogledam na to učešće mogu reći da sam zadovoljan i da je to bilo lepo iskustvo za mene“.
Tokom svog fudbalskog školovanja u Kruševcu uvek je pokazivao veliki talenat. Potvrda tome su bili pozivi u sve mlađe selekcije reprezentacije Jugoslavije, od pionirske do omladinske selekcije. Crvena Zvezda je u tom periodu bila zainteresovana da ga dovede u svoje redove kao mladog i persepktivnog fudbalera ali je on odlučio da ostane veran svom matičnom klubu. Ipak posle najvećeg uspeha kruševačkog kluba 1980. godine i plasmana u evropsko takmičenje odlučio se da pored brojnih ponuda odabere splitski Hajduk:
„Izabrao sam Hajduk najviše zbog stila i načina igre koji je meni odgovarao. Ja sam smatrao da ću moći tamo da igram šta meni odgovara. Hajduk je ogroman klub sa velikom tradicijom. Novac me nije zanimao koliko su mi bitne bile fudbalske stvari koje bi mi omogućile da se razvijem na pravi način. Ja sam imao pounudu od Dinama koji mi je nudio blanko ugovor da upišem cifru međutim ja sam izabrao Hajduk i nisam se pokajao.“ – napominje Pešić.
U Hajduku iz Splita se zadržao četiri godine gde je odigrao ukupno 156 utakmica i postigao 46 golova.
„Ja sam po dolasku u Split odigrao samo jednu utakmicu i morao sam da idem u Skoplje da odslužim vojni rok. Tu prvu utakmicu koju sam odigrao na Poljudu gledao je i naš selektor Miljan Miljanić. Bilo je mnogo reprezentativaca na tom meču i uveliko su se pravili planovi što se igračkog kadra tiče za učešće na Svetskom prvenstvu u Španiji ali ja nažalost nisam nastupao jer sam baš te godine morao da odslužim vojni rok.“ – ističe Pešić period proveden u Splitu.
Kakav trag je ostavio igrajući za Hajduk najbolje ilustruje podatak da je po izboru novinara Slobodne Dalmacije izabran u idealni tim Hajduka posle rata.
„Polufinalnu utakmicu Kupa Uefa protiv Totenhema odigranog na Poljudu rado se sećam jer smo odigrali odličnu utakmicu protiv jakog tima i pobedili dva jedan. Postigao sam odlučujući gol ali smo nažalost u revanš meču izgubili sa jedan nula i nismo uspeli da se plasiramo u finale. To je do danas najveći uspeh Hajduka u evropskim takmičenjima“ – priseća se Pešić.
Nakon perioda provedenog u Splitu put ga je po prvi put odveo u inostranstvo. Pojačao je redove istanbulskog giganta Fenerbahčea:
„U Fenerbahče sam otišao zahvaljujući Tozi Veselinoviću. Imao sam ponude da idem u Italiju i Nemačku, dvoumio sam se jer sam vukao povredu ali me je Toza na kraju ubedio da pređem u Tursku.“
Tada su se po prvi put razdvojili putevi kumova i velikih prijatelja, Zorana Simovića i Dušana Pešića. Ipak iako su branili boje različitih klubova živeli su u istom gradu:
„Ja sam živeo u azijskom a on u evropskom delu Istanbula. Ipak provodili smo zajedno vreme u tom periodu. Iako je veliki rivalitet između klubova mi smo se van terena družili dok smo na utakmicama vodili veliku borbu. Sećam se da je na jednom meču on izleteo po loptu a ja sam se zaleteo i slučajno ga zakačio. On je počeo da se dere na mene dok sam mu se ja izvinuo i dan danas se sećamo tih duela.“
Sa Fenerbahčeom je osvojio šampionsku titulu u prvoj sezoni predvođen Tozom Veselinovićem. Posle su se menjali mnogi treneri i bilo je dosta turbulencija u tim vremenima funkcionisanja kluba. Turci su veliki fanatici za sport i nije bilo lako igrati za jednog turskog velikana.
„Ja sam proveo pet godina u tom klubu i kada sam bio pri kraju karijere pojačao sam redove Sakarije. Taj tim je osvojio Kup Turske i Fenerbahče je želeo da uzme četiri njihova igrača. Predsednik Sakarije je u zamenu želeo samo mene i tadašnji predsednik Fenerbahčea me je zamolio da pređem tamo i rekao ako ti oni ne plate ja ću da ti platim samo idi tamo. Na kraju sam pristao i tamo sam završio karijeru“ – završava Pešić.
Po završetku karijere bio je direktor u FK Napredak i dan danas prati utakmice fudbalskih klubova u Kruševcu. Pogotovu pažnju posvećuje utakmicama FK Trajal gde nastupa njegov unuk Filip Gogić.