DA VRATIMO RUKOMETU PRAVI SJAJ

Legenda srpskog i kruševačkog rukometa Ljiljana Knežević aktivno radi na promociji i afirmaciji mladih igračica u Kruševcu i okolini.
Ljiljana Knežević je za reprezentaciju Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i Srbije igrala je više od 240 puta. Sa 4500 datih golova proglašena je najboljim rukometnim strelcem svih vremena. Sa seniorskom reprezentacijom osvojila je bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu 2001. i zlatno na Mediteranskim igrama 1991. U karijeri koja je trajala više od dvedeset godina igrala je za veliki broj klubova. Pored Napredaka nastupala je i za Radnički iz Beograda, DIN iz Niša, Budućnost iz Podgorice i Jagodine da bi kasnije nastupala za nekoliko inostranih klubova. Pored bogate karijere ipak posebno mesto u srcu nosi na period proveden u Napretku:
„Period kada sam igrala u Kruševcu pamtim kao najbolji i najlepši u svojoj karijeri. Sam podatak da sam odlučila da se vratim i ostanem da živim u Kruševcu dovoljno govori. Nikada se nisam pokajala što sam izabrala da živim u našem gradu a ne u nekom evropskom iako su me u to vreme su me zvali najbolji klubovi iz Evrope.“ – započinje razgovor Knežević.
Pet puta je osvojila Kup kupova Evrope, Kup gradova Evrope i tri puta drugo mesto u Ligi Šampiona. Kup gradova je osvojila zajedno sa svojim saigračicima iz ŽORK Napretka 1999. godine što je do sada jedini evroski trofej koja je neka ekipa iz Kruševca osvojila. Ipak pored tih utakmica uvek se rado seća okršaja sa tada velikim rivalom, ekipom Budućnosti iz Podgorice:
„Utakmice protiv ekipe Budućnosti su derbiji o kome mašta svaki sportista. Hale su bile pune do poslednjeg mesta. U vreme kada smo osvojili prvi trofej Kupa sećam se da je ostalo oko 1500 ljudi van hale koji nisu mogli da uđu unutra. To je za mene bila posebna inspiracija, igrala sam i protiv zabrane lekara (povreda vratnog dela kičme) i bez treninga dva meseca. Naravno evropske utakmice su mi bile vrh karijere pored reprezentativnih mečeva. Za vreme bombardovanja pokazali smo posebnu snagu kada smo osvojili prvi Evropski trofej.“
Svi se sećamo pomenute utakmice sa ekipom Budućnosti gde je sada već postala legenda kada je odlučujući penal izvela upravo Knežević nakon reči trenera da ako promaši njoj niko neće zameriti iako je utakmicu, kako je već navela, igrala sa okovratnikom i bez treninga. Sa bogatom karijerom i sa pregršt velikih i značajnik utakmica Knežević je izdvojila jednu anegdotu:
„Dok sam igrala u Nišu sećam se da smo u tadašnjoj Ligi šampiona igrali protiv danskog Ikasta. U prvom meču sam postigla 19 golova protiv njih i kada smo odlazili na revanš predsednik kluba iz Danske me je dočekao sa 19 ruža, što je eto jedna lepa anegdota koju pamtim“.
Neizbežna tema je naravno i reprezentacija Srbije za koju je Knežević nastupala i ima osvojenu bronzanu medalju. U tom periodu smo ispraćali našu reprezentaciju sa velikim očekivanjima što danas nije slučaj. Pitali smo kako naša legendarna igračica vidi trenutnu situaciju u rukometu generalno:
„Što se tiče reprezentacije situacija je toplo-hladno.Godinama se pokušava sa nekim promenama. Ali te promene se najčešće završavaju samo na papiru. Fotelju očigledno svi vole ali brazdu izgleda ne voli niko. Jednom mi je naš vrlo pametan čovek rekao „Ako želiš ovime da se baviš, budi spremna da se posvađaš, kažeš šta misliš, i očekuj da te većina ne voli“.To je tačno u potpunosti, džabe promene kad se vuku pogrešni potezi. Nisam neki optimista za sada ali imamo potencijala za mnogo više nego što trenutno ostvarujemo. Ja sam na raspolaganju za svaki vid pomoći, najviše bi volela da naš rukomet ponovo zablista.“
Ako je takva situacija sa našim reprezentativnim rukometom koji treba da predstavlja ogledalo rada svih rukometnih radnika jedne zemlje zanimalo nas kakva je situacija u klubovima odnosno u Gradskom ženskom rukometnom klubu Napredak:
„Što se tiče stanja klubova imam samo jednu reč - katastrofa. Bez dobrih i stabilnih klubova nema dobrih igrača i rezultata u reprezentaciji. GŽRK Napredak je imao istorijsku šansu prošle godine kada smo se vratili u Super ligu. Pored dobre baze naših igračica koje su stasale iz naše škole rukometa imali smo priliku da dovedemo dve trenutno najbolje igračice iz Srbije, koje su čule da imamo korektan odnos sa igračicama i da poslujemo kao pravi domaćini, pa su htele da nas pojačaju i da dođu da igraju za nas. Nažalost izostala je finansijska podrška a bez nje nema rezultata. Slažem se sa svima da se treba bazirati na rad sa mlađim selekcijama ali ti mladi sportisti traže uzore, da bi počeli da se bave rukometom. Ako nemaš u prvom timu dobre ugrače, mladi nemaju na koga da se ugledaju i da uče. Naš klub ima perspektivu, talentovanu decu u školi rukometa, mladog i ambiciznog trenera kome je interes kluba na prvom mestu a ne lični interes što je do sada bio slučaj sa svim ostalim trenerima. Svi dosadašnji treneri su čekali dan kada će primiti platu, retki su kao sadašnji trener da im je na prvom mestu da se usavršavaju i napreduju. Dolaskom trenera Igora Rakića klub je puno dobio, pre svega jednog velikog radnika i stručnjaka ali i dobrog mladog čoveka i pedagoga. Tako da mi u klubu smo obezbedili sve uslove mladim rukometašicama samo je potrebno da redovno treniraju i uče. Tu je i predsednik kluba Igor Šljivić koji pored svih obaveza koje ima je uvek na raspolaganju za sve aktivnosti koje imamo.“ – u dahu govori Knežević.
Kao gradski većnik za sport i omladinu za kraj razgovora nas je zanimalo da li ima neki savet ili ideju kako da poboljšamo situaciju što se tiče generalno sporta ne samo rukometa:
„Ovaj grad može i mora bolje. Moramo da krenemo od školskog sporta i saradnje sa nastavnicima. To nam je osnova pa kasnije kada ta deca dođu u klubove, moramo im ponuditi dobre uzore, bivše igrače na koga će imati da se ugledaju i da treniraju. Svi moramo da se uključimo i da mlade odvojimo od telefona i kompjutera i da ih što pre uvedemo u škole sporta, i što da ne da u školama uvedemo obavezne časove rukometa, odbojke, košarke.. Time bi učvrstili bazu i saradnju sa školskim sportom odakle bi crpeli talente.“ – završava Knežević
Kao igrač je važila za pravog borca, spremna da se žrtvuje na svoju štetu, takva je i sada samo u drugoj ulozi. Sigurno smo da će ženski rukomet vratiti pravi sjaj koji je nekad imao. Samo je potrebno vreme, ništa ne može preko noći. Mi se nadamo da će se to uskoro i desiti i da ćemo ponovo uživati i živeti za utakmice ženskog rukometa.