PALESTRA - PONOS KRUŠEVCA!

Veliko strpljenje i stručnost profesora fizičke kulture – trenera, kolega, volontera i bivših sportista, garant su sigurnog puta ka jasnom cilju da se deci i omladini sa posebnim potrebama omogući da razviju sve svoje potencijale i sposobnosti, što će voditi njihove živote ka potpunoj integraciji u sredini u kojoj žive i time dokažu da i oni doprinose razvoju kulture i sporta.
Već sada davne 2003. godine kada je osnovan klub bilo je deset članova. Svaki početak je težak ali vremenom ovaj klub se razvio i došao do toga da danas ima oko 110 članova uzrasta od 12 - 30 godina koji stalno ili povremeno treniraju. Razvijene su sledeće sportske discipline: atletika, košarka, fudbal, odbojka, stoni tenis, boćanje, plivanje, skijanje i pomoć osobama sa nerazvijenom motorikom. U klubu rade na razvoju programa zadovoljenja kulturnih, vaspitno-obrazovnih, zdravstvenih i drugih potreba. Pored integrativnih, razvijaju i inkluzivne programe pri čemu je zastupljen veći broj dece i mladih opšte populacije.
U klubu se realizuju mnogobrojne aktivnosti u kojima učestvuju svi članovi. Sa svim aktivnosti upoznala nas je Mirela Milojević :
„Realizovani su Humanitarni turniri u malom fudbalu i u stonom tenisu, slavarenje Južnom Moravom, Dan na Moravi u Trsteniku, Drinska regata osoba sa invaliditetom, Kros RTSa, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, obeležavanje Dana osoba sa Daunovim sindromom, Dan izazova, Brzinom do zvezda, dočekali smo i ispratili svetsku baklju ''World Harmony Run'', Karneval u Vrnjačkoj Banji, polumaraton u gradu. Igrali smo fudbal, košarku i igre bez granica „Srce moje i tvoje u ljubavi stoje“, upoznali drugare i stekli nova prijateljstva. Preko Fudbalskog Saveza Srbije kroz inkluziju dece, učestvovali smo sa 12 mališana na Mini Maksi Ligi. U saradnji sa plivačkim klubom „Napredak“ koristimo njihove termine i zajedno treniramo. Uzajamno se pomažemo na većim plivačkim takmičenjima. Išli smo na izlete: Kopaonik, Goč, Jastrebac, Divčibare, Ribarska Banja, Beograd. Takođe išli smo i na letovanje u Grčku sa košarkašicama Palestre. Organizovali smo zajednička takmičenja dece i roditelja pod nazivom „Zajedno smo jači“. Organizovali druženja i takmičenja sa badminton klubom „Zmajevi“. Do 2015.godine, preko leta smo organizovali obuku za neplivače, družili se na otvorenim bazenima jer za pojedinu decu to je NAJLEPŠE LETOVANjE.“ – nabraja Milojević.
Pored svih aktivnosti koje klub organizuje tu su naravno i takmičenja. Kruna fizičkog vežbanja su sportska takmičenja koja su za decu sa posebnim potrebama „Takmičenja koja život znače“.
„Kao članovi Specijalne Olimpijade Srbije među 12 gradova širom Srbije u kojima postoje i rade klubovi ove vrste, svake godine učestvujemo na Državnim prvenstvima i Nacionalnim igrama u mnogim sportovima, pokazujemo dobre rezultate i osvajamo pregršt medalja. Do sada smo učestvovali i na međunarodnim takmičenjima kao članovi reprezentacije Srbije i to na Evropskom prvenstvu u ženskom fudbalu 2004. godine u Luksemburgu i 2007. godine u Mađarskoj i osvojili dva 5.mesta. Ja sam, kao pomoćni trener, učestvovala je na Evropskom prvenstvu mladih 2006. godine u Rimu i Evropskom prvenstvu UEFA 2008. godine u Linhejštajnu, Austriji i Švajcarskoj. Bila sam u organizacionom timu Evropskog prvenstva Specijalne Olimpijade u muškoj košarci 2005. u Beogradu. Takođe smo učestvovali na Svetskim letnjim igrama Specijalne Olimpijade 2007. godine u Šangaju, kada su naše košarkašice zauzele 3.mesto pa potom na Evropskm prvenstvu mladih 2010. godine u Varšavi, osvojili 3.mesto u ženskom fudbalu. Na Svetskim letnjim igrama Specijalne Olimpijade 2011. godine u Atini, 4 fudbalera kao članovi reprezentacije su zauzeli 1.mesto, a 3 plivača osvojila 4 medalje (1 zlatnu, 2 srebrne i 1 bronzanu). Po prvi put smo učestvovali na Svetskim zimskim igrama Specijalne Olimpijade 2013. godine u Južnoj Koreji sa 4 skijaša i osvojene 4 medalje (2 srebrne i 2 bronzane). Na Evropskom prvenstvu mladih za 2014. godinu u Antverpenu (Belgija), 5 plivača Palestre, osvojila su 8 medalja (3 zlatne, 2 srebrne i 3 bronzane medalje). Na Svetskim letnjim igrama Specijalne Olimpijade, održane u Los Anđelesu, 2015.godine 12 članova Palestre sa 3 trenera, kao članovi reprezentacije Srbije, učestvuju i osvajaju medalje: u plivanju (2 zlatne, 1 srebrna i 1 bronzana), Unified ženskom fudbalu (5 mesto) i Unified muškoj odbojci (3 mesto). Učestvovali smo na Nacionalnim igrama Specijalne Olimpijade u Španiji, 2016. godine u Unified fudbalu i osvojili 1 mesto. Na Svetskim letnjim igrama Specijalne Olimpijade, koje su održane marta 2019. godine u Abu Dabiju i Dubaju, 20 kruševljana (grad sa najvećim brojem sportista) su bila deo reprezentacije Srbije (17 sportista i 3 trenera). Vratili smo se sa osvojenih 6 medalja (ženska košarka – 1 mesto; plivanje – 2 zlatne i 3 srebrne medalje; ženski Unified fudbal – 4 mesto, zajedno sa fudbalerkama „Napredka“).“ – iznosi nam Milojević.
Klub sarađuje sa svim institucijama i udruženjima koja se bave osobama sa invaliditetom u lokalnoj zajednici i šire. Dobitnici su mnogih nagrada, plaketa i priznanja. Za zapažene uspehe u radu, dobili su Vidovdansku nagradu za 2008. godinu kao najveće priznanje koje se dodeljuje u našem gradu. Sportista Aksentije Ivanović, dobitnik je Svetosavske nagrade republike Srbije za 2012.godinu dok je Mirela Milojević bila je dobitnica Svetosavske nagrade grada Kruševca u 2017. godine za postignute uspehe u radu. Sada nema aktivnosti pa nas je zanimalo kako sadašnja situacija utiče na sportiste i članove kluba?
„Pandemija COVID-19 utiče na sve aspekte života (društvene, ekonomske, kulturne, psiho – socijalne...) i pogađa različite grupe stanovništva, nezavisno od uzrasta i životnih prilika, pa i naše sportiste. Najveća je odgovornost na roditeljima, starateljima, svima onima koji su zaduženi da brinu o deci, da im pomognu da izgrade psihičku otpornost kako bi iz ove krizne situacije izašli sa što manje negativnih iskustava. Ograničeno kretanje, odvojenost od vršnjaka je u većini slučajeva ono što našim sportistima nedostaje. Zbog viška slobodnog vremena, savetujemo im da provode kreativno vreme uz svakodnevno vežbanje (koje im šaljemo, gde smo u mogućnosti, na viberu), slikaju, crtaju, pišu, gledaju filmove/serije i igraju igrice, a pojedini koji žive na selu, pomažu svojim roditeljima oko poljoprivrednih radova. Komunikaciju sa vršnjacima održavaju na različite načine (putem telefona, socijalnih društvenih mreža). Ali i naši sportisti imaju svojih briga u vezi pandemije COVID-19. U najvećoj meri brine ih neizvesnost u trenutnom stanju; kod pojedinih smo osetili strah od opasnosti da se ne zaraze; brinu za zdravlje bliskih osoba, članova porodice, ali i drugih ljudi; koliko će ovo sve trajati, kada će se videti sa svojim drugovima, kada ćemo nastaviti sa treninzima i takmičenjima. Sportisti svoje brige najčešće dele sa roditeljima/starateljima, drugim članovima porodice, a mi – treneri smo uvek tu da im pomognemo, osnažimo kako bi lakše prebrodili ovu novonastalu situaciju i vratili se redovnim sportskim aktivnostima. Naš rad nisu samo vežbanja, treniranja i takmičenja, trudimo se da nemamo tajni, jer ih učimo da delimo i dobro i zlo, da se borimo protiv zdravstvenih, ljubavnih, životnih i ostalih problema koji muče naše sportiste.“ – ističe Milojević.